Prirodni med u ishrani
Med je namirnica koja se veštačkim putem ne može proizvesti, uprkos velikom napretku tehnologije i nauke. Prirodni med se dobija ceđenjem iz voštanog saća. Na tržištu se može naći i med u saću koji ima nešto veću cenu zbog složenosti proizvodnje.
Boja meda može da varira od skoro bezbojne do tamnosmeđe, dok mu konzistencija može biti tečno gusta, ili ukristalisana. Ukus i miris variraju, i zavise od dominantne biljne vrste u medu. Današnja medicina došla je do zaključka da je med dragocena hrana za čoveka, od rođenja pa do duboke starosti.
Glavni sastojci u medu su šećeri, i to uglavnom jednostavni šećeri fruktoza i glukoza, organske kiseline, proteini, minerali, vitamini i dr. Vidi se da se u medu nalazi riznica najdragocjenijih darova prirode koji je toliko probavljiv da ga ljudski organizam gotovo bez opterećenja prenosi u krv jer su svi sastojci u medu prihvatljivi za organizam.
Med se posebno preporučuje deci koja boluju od rahitisa ili anemije. Kada se kombinuju riblje ulje i med, bolje se iskorištava vitamin D. Osobe koje se bave sportom treba da redovno uzimaju med jer tako bolje nadoknađuju izgubljenu energiju.
Vrste meda
Cvetni med koji pčele dobiju od ranog prolećnog cveća, vrba i ranog cvetanja voćaka. Takav med sadrži obilje polena, pa je sklon brzoj kristalizaciji. Zbog velikog procenta polena, pogodan je za poboljšanje krvne slike konzumenata te za izradu tzv. kremastog meda.
Bagremov med najviše se proizvodi kod nas jer je to glavna pčelinja paša. Bagremov med je izuzetno kvalitetan i cenjen jer je blagog ukusa i gotovo proziran pa se često koristi i u kozmetici.
Med se smrzava na temperaturi od -17 stepeni C. Većina bakterija ne može opstati u medu pa se on svrstava u vrh najsigurnijih namirnica i jedina je namirnica koja ne može nikada da se pokvari. Svaki prirodni med će nakon određenog vremena početi da se kristališe. Kristalizacija meda je prirodan fizičko-hemijski proces pri kome se svojstva meda ne menjaju i med zadržava sve lekovite i hranljive osobine.